Crnogorski drumovi u godini za nama odnijeli 50 života

Od početka 2015. godine do kraja novembra na crnogorskim putevima smrtno je stradalo 46 učesnika u saobraćaju, dok su u decembru poginula četiri lica.

Iz Uprave policije navode da je evidentno poboljšanje stanja bezbjednosti saobraćaja na putevima po važnijim parametrima, od kojih je najvažniji sve manji broj smrtno stradalih lica. To je rezultat kako preventivnih, tako i represivnih mjera i radnji koje na terenu sprovodi saobraćajna policija.

Imajući u vidu znatan procenat učešća mladih u saobraćajnim nezgodama, povoljnijem stanju bezbjednosti na putevima i prevenciji teških posledica u saobraćaju doprinose i izmjene i dopune Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima, kojima se, između ostalog, propisuju strožije kazne za vozače početnike i mlade vozače.

Iz AL­FA Cen­tra, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ja se ba­vi bez­bjed­no­šću sa­o­bra­ća­ja kažu da se u Cr­noj Go­ri go­di­šnje do­go­di oko 5.000 sa­o­braćajnih nesreća, od če­ga oko 3.000 sa povrijeđenim li­ci­ma, a oko 30 sa poginulim.

“To­kom 2014. go­di­ne, na cr­no­gor­skim pu­te­vi­ma smrt­no je stra­da­lo 65 li­ca, dok se to­kom tri kvar­ta­la 2015. go­di­ne ukup­no do­go­di­lo 3.746 sa­o­bra­ćaj­nih ne­sre­ća sa 36 po­gi­nu­lih li­ca. U ci­lju sma­nji­va­nja tog bro­ja, Cr­na Go­ra je za­jed­no sa osta­lim čla­ni­ca­ma UN pri­hva­ti­la niz re­zo­lu­ci­ja o bez­bjed­no­sti sa­o­bra­ća­ja. Me­đu­tim, kam­pa­nje i ak­tiv­no­sti ve­za­ne za bezbjednost sa­o­bra­ća­ja na na­ci­o­nal­nom ni­vou ni­je­su na naj­vi­šem ni­vou, a stra­te­gi­je i ak­ci­o­ni pla­no­vi de fak­to i ne po­sto­je. Iako je Cr­na Go­ra u de­cem­bru 2015. go­di­ne u okvi­ru pro­ce­sa EU integracija  otvo­ri­la po­gla­vlje o sa­o­bra­ća­ju, pa­ra­doks je da na­ša dr­ža­va još uvi­jek ni­je usvo­ji­la sa­o­bra­ćaj­nu po­li­ti­ku. Šta­vi­še, u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji ni­jed­na dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja ko­ja se zva­nič­no ba­vi poj­mom bez­bjed­nost sa­o­bra­ća­ja”, ka­zao je za “Dan” Alek­san­dar De­do­vić, iz­vr­šni di­rek­tor AL­FA cen­tra. 

Ka­ko je do­dao, iz ana­li­ze sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da pre­ma ka­te­go­ri­ji pu­ta i po­sle­di­ca­ma mo­že se za­klju­či­ti da se naj­ve­ći broj sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da, kao i ne­zgo­da sa naj­te­žim posledicama, do­go­dio na uli­ca­ma i ma­gi­stral­nim pu­te­vi­ma. 

“Na­rav­no, po­sto­ji mno­go raz­lo­ga za to (ne­ko­ri­šće­nje si­gur­no­snog po­ja­sa, br­zi­na…), ali, ge­ne­ral­no, glav­ni raz­log je ni­zak ste­pen sa­o­bra­ćaj­ne kul­tu­re i ne­do­sta­tak ja­ke po­li­tič­ke vo­lje za rje­ša­va­nje tih pro­ble­ma. Na­ja­vlje­no po­sta­vlja­nje vi­deo-ka­me­ra ko­je će sni­ma­ti sa­o­bra­ćaj­ne pre­kr­ša­je i po­či­ni­o­ce i na taj na­čin ih uči­ni­ti la­kše do­stup­nim pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma još je jed­na u ni­zu is­klju­či­vo re­pre­siv­nih mje­ra ko­je se kod nas pri­mje­nju­ju”, zakjučuje De­do­vić.

AL­FA cen­tar je do­sad re­a­li­zo­vao 25 pro­jek­ta, 12 kam­pa­nja i 115 raz­li­či­tih ak­tiv­no­sti u ci­lju po­di­za­nja svi­je­sti o va­žno­sti bez­bjed­no­sti sa­o­bra­ća­ja.

Kroz pro­jek­te i kam­pa­nje jav­nog za­stu­pa­nja ova nevladina organizacija nastoji da iz­mi­je­ni­ po­sto­je­će od­lu­ke i pro­pi­se u sfe­ri re­gu­li­sa­nja sa­o­bra­ća­ja na lo­kal­nom i na­ci­o­nal­nom ni­vou.

“Iako se kroz pe­ri­o­dič­ne kam­pa­nje i ak­tiv­no­sti slič­nog ti­pa ula­žu na­po­ri da se uti­če na po­ve­ća­nje svi­je­sti svih uče­sni­ka sa­o­bra­ća­ja o neo­p­hod­no­sti po­zna­va­nja i po­što­va­nja saobraćajnih pro­pi­sa, sma­tra­mo da to ni­je do­volj­no”, zaključuje Dedović.