Nemanja Kostić: Putovanja su beskrajna, honorari su dobri, a slobodnog vremena je najmanje

Ono po čemu je od skoro prepoznatljiv ovaj rođeni Nikšićanin koji živi u Švajcarskoj, i u čemu postiže zapažene uspjehe je modeling. Dovoljna je bila i nepuna godina da zauzme svoje mjesto na modnoj pisti i postane prepoznatljivo lice u svijetu mode. Da je skloni svestranosti, ovaj mladi maneken koji je na početku karijere, dokazuje i podatak da se bavio košarkom i džudoom, a diplomirao je i na Ekonomskom fakultetu u Cirihu, mada još uvijek nije imao priliku da se oproba u ovom poslu. 

Iako mlad, ovaj rođeni Nikšićanin uspio je da u Švajcarskoj izgradi sebi temelj za uspješan život, a u vode manekenstva je ušao veoma slučajno.

”Imao sam profil na instagramu. Tu sam postavljao obične slike i vremenom sam imao oko 33000 pratilaca, što mi nije bilo jasno. Tu je agencija Look Models Agency Switzerland mene i zapazila. Mene iskreno moda nije nikada nešto posebno ni interesovala, i  ja sam na početku mislio da je to jedna šala. Mjesec dana od prilike, ja sam se dopisivao sa agencijom, da bih se uvjerio da su stvarno agencija, a ne neko ko se šali dok nisam pozvan na casting. Ja sam se tamo pojavio kao ”alisa u zemlji čuda”, jer nisam znao šta me je snašlo. Kasting sam prošao i onda su počeli četvoronedeljni seminari. Tu nas je bilo oko 80. Svake subote je ispadalo nekoliko njih. Posle četiri nedelje nas je ostalo četvoro koje su primili u agenciju. Tako je sve i krenulo”,govori otvoreno o svojim počecima Kostić.

Prvi njegov utisak je bio kao da je u ovom poslu godinama...Za nepunih godinu dana ostvario je zavidne rezultate, koje nije lako ni nabrojati.

“Bile su.i revije i shootinzi. Radio sam za sledeće trendove: Calida, Ochsner Sport, Manor, Swarowski, Nakit ''Christ'', Vögele Shoes, Ray Ban i Visilab. Bile su u septembru revije za jesenju kolekciju a sada u novembru slijede revije za zimsku kolekciju. Imam i različite castinge, izmedju ostalog za Manor, koji je jako poznat na zapadu. Tu se radi o zaštitnom licu na društvenim mrežama”, kaže Nemanja.

Ono što ovog mladog i uspješnog čovjeka krasi, svakako je dobra organizacija. Uspijeva da uskladi obaveze vezane za modeling, nastupe sa plesnom grupom, dok najviše slobodnog vremena provodi sa porodicom. Uskoro će po drugi put postati otac, tako da strahuje da će vremena za ostale aktivnosti imati sve manje, jer nije zaboravio tradicionalne vrijednosti iz rodnog mjesta, pa mu porodica predstavlja stub i glavni oslonac.

Napori i odricanja koje zahtijeva bavljenje modelingom su ni malo jednostavna, posebno na samom početku, a stres je redovna pojava, jer je tempo rada veoma žestok.

 ”Mislim da je meni još teže, jer ja se nikada nisam interesovao za to. A sad sam u sred dešavanja.Uz to je jako stresno, posebno kad revije traju danima.Mora da se uračuna i vrijeme za probe, koje traju nedeljama prije revije. Uz to putovanja su ”beskrajna”.  Ja imam i ženu i drugo dijete mi je na putu i za njih mi treba takođe vremena. Eto, recimo da je mana manjak slobodnog vremena. A vrlina je, što su zahvalni honorari i što većinom dobiješ sve ono što si nosio na reviji ili photoshooting-u. Uz to upoznaš razne ljude,  mada mogu reći da upoznavanje ljudi može da bude i vrlo neprijatno, jer tu ima svačega”, navodi Nemanja.

 Sa druge strane privatno nikada nije “robovao” modnim trendovima, i ne pridaje važnost da li je roba markirana već mu je najbitnije da se osjeća dobro u onome što nosi. Navodi da nije zaboravio svoj rodni grad, iako se u Cirih odselio sa porodicom, još kao osmogodišnjak.

“U Nikšić dolazim jednom godišnje, i uvijek se radujem, jer me to podsjeća na najranije djetinjstvo. Volim crnogorsku kuhinju, a posebno kačamak, a prija mi i da se družim sa Nikšićanima, jer su svakako drugačiji od ljudi ovdje, naravno u pozitivnom smislu“, ističe on.

Kada su u pitanju planovi za budućnost, Nemanja kaže da ne voli da planira, već samo obećava da će dati sve od sebe da uspije u poslu, a nije isključio ni mogućnost povratka u Crnu Goru, ukoliko bi se našlo prostora da se bavi modom na našim prostorima. Prema Nemanjinom iskustvu razlika  Između Švajcarske i Crne Gore je velika .

“U Crnoj Gori je bolji kvalitet života. Ovdje je finansijsko stanje bolje, ali kvalitet života užasan. Tako da sad ne bih mogao da kažem šta je meni ljepše. Kako kad“, objašnjava Nemanja.

Pitali smo ga na kraju da nam kaže do koliko godina je granica za bavljenje manekenskim poslom, i šta je presudno za uspjeh u ovom poslu.

“Za muškarce mislim da nema neke granice. Moj kolega ima 60 godina a izgleda kao da mu je 30. Tako da dok god dobro izgledaš i dok si aktivan fizički, možes se baviti time. Samo što starije manekene manje angažuju. Ova granica je ipak kod žena nešto manja, mada ima izuzetaka kao i u svakom poslu. Za uspjeh, najbitnija je ipak ljubav prema ovom poslu da bi istrajao u svim izazovima i naporima koje iziskuje ovaj posao”, poručio je za kraj razgovora Nemanja Kostić.