Marko piše i stvara, i to zapaženo i ozbiljno. Ljubav prema pisanju na Markova vrata zakucala je u ranim tinejdžerskim godinama čitajući poeziju raznoraznih autora i tražeći pjesme bliske sebi i i životu oko sebe. Danas je Marko član Književnog kluba „Poenta poetika“ koji mu je, kako kaže, omogućio da svoje stvaralaštvo predstavi na najbolji mogući način.
„Sa svojih 15 godina napisao sam svoje prve stihove koji su sad već i zaboravljeni. Član „Poente poetike“ postao sam krajem 2015. godine. „Poenta poetika“ mi je omogućila da predstavim svoj rad na najbolji mogući način, kako meni tako i ostalim članovima koji se bave pisanjem. Smatram da klub kakav je „Poenta poetika“ mnogo znači našem gradu u ovim apsurdnim i besmislenim vremenima“, ističe talentovani Marko.
Kad piše ne mjeri vrijeme, jer, kako kaže, neke pjesme jednostavno “skliznu niz liticu“, dok su za neke druge, ipak, „potrebne stepenice“. Ono što je sigurno je da mu inspiracije ne manjka.
„Inspiracija je posvuda, na ulici, na stanicama, u parkovima, u ljudima... Ne nalazim inspiraciju, pustim da ona pronađe mene. Ne smije se na silu tražiti inspiracija, to je kao dječja igra ćorave bake po čitavom svijetu, a zapravo, bitno je samo da se skine povez sa očiju i tada shvatiš da je inspiracija posvuda“, objašnjava nam on.
Ne priča sa puno ljudi o svojoj poeziji, a voli kritike koje imaju smisla, jer mu, kaže, pomažu da otkloni prepreke i prepusti se pisanju sa više posvećenosti. Ipak, o njegovim pjesmama pričaju drugi, a osvojena priznanja najbolje. Tako je na nedavno održanom takmičenju osvojio prvo mjesto u kategoriji mlade pjesničke nade, što ovaj momak svakako jeste.
„Klub umjetnika “Duša” i Artistic Jouls Club iz Mrkonjić Grada, povodom Dana zaljubljenih objavio je XVII pozivno-javni konkurs na temu “Gdje si sada ljubavi moja?”. Na konkurs su pristigle pjesme iz svih zemalja bivše Jugoslavije i šire. Takmičenje je organizovano u tri kategorije - afirmisani pjesnici, mlade pjesničke nade i svici ljubavi. Pored izbora pjesama birala se najbolja forma šifre, jer je žiri birao prema šiframa. U kategoriji mlade pjesničke nade moja pjesma i moja šifra su osvojile prvu nagradu. Žiri je napravio izbor iz pristiglih pjesama i objavio ih u zborniku VII „Pjesnici koji dodiruju ljubav““, prepričava nam ovaj devetnaestogodišnjak.
ПРВА ПЈЕСМА
Kако ти послати писмо на такву адресу?!
Никад до сад, нијесам слао писмо мртвима.
И да ли да почнем писмо са „Драга” или „Покојна”,
Или укрстим, и добијем „Драга покојна”?
Ево пар година, откако те нема.
Ноћима ми ружни снови силују душу
а јутрима се будим наоружан сузама.
Ћутим и посматрам црно-бијеле фотографије
на којима смо, изгледа, били сретни.
Па улице којима смо шетали вечерњим сатима...
била си ношена овим рукама
које сада једва могу да подигну и црно перо гаврана.
Опрости што сам постао овакав,
запуштен у избацаним дроњцима које називам одјећом,
још заударам на ракију и више се и не будим тријезан.
Прољеће више и не мирише на прољеће,
ласте више не долазе да свију гнијездо под нашим прозором,
сигурно знају да те нема више, да им убациш у гнијездо коју мрву хљеба
А мене, изгледа, никада нијесу ни вољеле.
И они људи, које смо сажаљевали, сад сажаљевају мене.
Видим како ме посматрају са прозора,
кад пијан кући касно долазим,
па кад схвате да их гледам – као намјештају завјесе,
И тако скоро сваки прозор у комшилуку.
Вучем се од крчме до куће са пар новчића у џепу
размишљајући како да преживим, сјутра.
А затим, сњегови у глави који затрпају сваку моју мисао.
А онда, мећава нанесе твој лик,
трчис према мени раширених руку
а ја жмурећи чекам да их осјетим око свог врата.
И тада, отворим очи и мрзим што сам жив.
Завршавам писмо које ти никада нећес моћи да отвориш!
Pored pisanja, Marko ima mnogo hobija koji mu pričinjavaju zadovoljstvo, kao što su muzika, filmovi, crtanje, čitanje... To je, kaže, ono što ga čini potpunim i uvijek nađe vremena da sve to uskladi.
