Istraživanje GP URA: Nikšićani za referendum o NATO-u, DPS podržava 42 odsto birača

Ovo su rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je sprovedeno na teritoriji opštine Nikšić od 5. do 15 aprila ove godine za potrebe Građanskog pokreta URA Nikšić.

Takođe, najviše ispitanika, njih 63 odsto smatra da je potrebno na referendumu odlučiti o ulasku Crne Gore u NATO, 19 odsto je odgovorilo da nije sigurno, a 18 odsto smatra da tu odluku može donijeti Parlament.

Kada je u pitanju podrška političkim partijama, istraživanje je pokazalo da najveću podršku ima Demokratska partija socijalista (DPS). Za nju bi glasalo 42 odsto građana Nikšića koji su učestvovali u anketnom ispitivanju. Da su izbori sjutra Demos bi podržalo 14,4 odsto, slijedi Demokratski front (DF) sa 13 odsto, Građanski pokret URA podržava 8,4 odsto, Demokrate bi dobile osam, Socijalistička narodna partija (SNP) 6,5, a Socijaldemokratska partija (SDP) dobila bi povjerenje četiri odsto građana Nikšića.

Po ovom istraživanju u sastav nikšićkog Parlamenta ne bi ušle Socijaldemokrate sa 2,1 odsto, Pozitivna Crna Gora sa jednim procentom podrške i Liberalna partija sa 0,6 odsto podrške.

Na osnovu ovih rezultata, DPS-u bi u nikšićkom Parlamentu pripalo 19 mandata, Demosu i DF-u po šest, URA, SNP i Demokrate bi osvojile po tri, a SDP jedan mandat.

Građani bi u programima partija voljeli da vide ideje za obrazovanje i zdravstvo, kao i bavljenje konkretnim stvarima. Na trećem mjestu nalazi se borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Socio-ekomoski program, kao i tim stručnjaka i eksperata koje partija ima, voljelo bi da vidi po 56,6 odsto, dok je na posljednjem mjestu sa 41,9 procenata promovisanje NATO integracija.

Na pitanje da li je lokalna vlast u Nikšiću realizovala izborna obećanja, najviše je onih koji smatraju da je to uradila djelimično (29 odsto), ''uopšte nijesu'' reklo je 23 odsto ispitanika, 22 odsto je navelo kao svoj odgovor ''nijesu'', 16 ''i da i ne'', a 10 procenata smatra da su u potpunosti ispunjena izborna obećanja.

Više od pola ispitanih (50,5 odsto) smatra da u administraciji Opštine Nikšić postoji višak radnika.

Što se tiče rada lokalne uprave, istraživanje je pokazalo podijeljenost mišljenja, pa je 24,5 odsto navelo da je djelimično zadovoljno, 23,3 reklo je ''nijesam'', ''uopšte nijesam'' 19,9, ''i da i ne'' kao svoj odgovor navelo je 18,1 odsto, a 14,2 odsto je reklo da je u potpunosti zadovoljno.

Jedno od pitanja odnosilo se i na zadovoljstvo zdravstvenim uslugama u opštini Nikšić.

Najviše je onih koji su djelimično zadovoljni (32,2 odsto). U potpunosti je zadovoljno 22,5 odsto, 16 odsto je navelo ''i da i ne'' kao svoj odgovor, ''nijesam'' 15,3 odsto, dok uopšte nije zadovoljno 14,8 odsto.

Ovo istraživanje sproveo je nezavisni tim profesora sa odsjeka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nikšiću.

Njime je obuhvaćeno 400 ispitanika iz 40 mjesnih zajednica na teritoriji naše opštine, dok je 13 odgovora bilo nevalidno.

Najveći rejting među političarima na osnovu odgovora građana Nikšića ima predsjednik države Filip Vujanović. Slijedi premijer Milo Đukanović, a na trećem mjestu je funkcioner GP URA Dritan Abazović. Na listi su se idućim redosledom našli: Aleksa Bečić, Žarko Rakčević, Miodrag Lekić, Ranko Krivokapić, Ivan Brajović, Andrija Mandić, Srđan Milić, Nebojša Medojević i Darko Pajović.

Na pitanje do koje mjere su zabrinuti uslovima života homoseksualaca, građani Nikšića su u visokom procentu (76,4 odsto) dali odgovor ‘’uopšte nijesam zabrinut’’. Svega 5,4 odsto je navelo da je veoma zabrinuto, a 4,9 odsto je reklo da je zabrinuto uslovima života ove populacije.

Na isto pitanje, a koje se odnosi na Rome, primijetan je drugačiji odnos sudeći po odgovorima. Veoma zabrinuto je 20,9 odsto, dok uopšte nije zabrinto 20,6 odsto.

Građani su u visokom procentu ocijenili da je najveći problem Nikšića nezaposlenost. To je kao odgovor navelo čak 84,2 odsto ispitanika. Kao problem na drugom mjestu, građani vide nedovoljan broj radnih mjesta u proizvodnji. Slijede političko zapošljavanje, loša infrastruktura, kvalitet zdravstvenih usluga, dok je na posljednjem mjestu kao problem ocijenjen kvaliet obrazovnih ustanova.

Kako se navodi, u istraživanju javnog mnjenja učestvovalo je 199 žena i 188 muškaraca različitog stepena obrazovanja, radnog statusa, kao i vjerske i nacionalne opredijeljenosti.