Mnogo je sportskih klubova u Nikšiću, a jedna je Budućnost!

Industrijski smo, kažu, bili jedna od najrazvijenijih opština u bivšoj Jugoslaviji, a to je uslovilo da u našem gradu uporedo bitišu i jaki sportski kolektivi. Nikšić se ponosio i jednima i drugima. A onda su došla neka druga vremena. Fabrike su slabile ili nestajale, a zajedno sa njima su slabili i klubovi. Ipak, držeći se zajedno, oni najjači su opstali i Nikšićani su i tada imali čime da se ponose.

U međuvremenu smo naučili da živimo „na aparatima“, a istovremeno smo oguglali i na šokove. Takvi smo postali kao društvo, pa nam je i sport postao takav. Opet, medicinskim rječnikom kazano, svi znamo da injekciju treba da primi bolestan, a ne zdrav. Naročito, kada je veliki broj onih „bolesnih“, koji jedva „dišu“ i koji su godinama „na aparatima“. Dugačka je lista nikšičkih klubova kojima treba „injekcija“, neki su, čekajući je, već izdahnuli, a neki se grčevito i dalje bore za golo preživljavanje. A onda, dok nada još tinja da ima nekog ko može pomoći, uslijedio je najnoviji šok jer je „injekcija spasa“ bukvalno otišla tamo gdje je najmanje trebalo.

Jedna od najboljih nikšićkih firmi, Pivara „Trebjesa“, koja je decenijama bila uzdanica i pomoć klubovima koji obitavaju u njenoj neposrednoj blizini, „ruku spasa“ pružila je najjačem sportskom klubu u Crnoj Gori, Košarkaškom klubu Budućnosti!

Zar se nije moglo samo izaći ispred sporedne kapije fabrike i pogledati preko puta, praktično u isto dvorište, i vidjeti da je red onih kojima je u ovom momentu potrebnija pomoć. Moglo je, ali se očigledno nije željelo.

Dva rukometna kluba su se nedavno ugasila. Fudbalski klub Čelik već godinama unazad vapi za pomoć stojeći na ivici ponora. Karatisti se snalaze kako znaju i umiju da im članovi nekako odu na takmičenje da brane boje reprezentacije. Neki džudo šampioni ljetos su morali na livadi da treniraju. Odbojkaši su odavno volonteri, a mnogi talenti već uveliko traže spas van svog grada, pa gotovo da nema sportskog kolektiva koji funkcioniše normalno, osim par njih.

Taj gigant koji se zna pohvaliti društveno odgovornim poslovanjem sad „sipa“ novac u ionako prepunu čašu. Nije to ni odgovorno, ni društveno prema onima među kojima živiš.

Volimo često da se pohvalimo lokal-patriotizmom, ali je on ovoga puta dobio čistu jedinicu i to zahvaljujući fabrici čiji proizvod Nikšićani sa velikim uživanjem i u još većim količinama konzumiraju. Ipak, ovog puta krigle piva će se sa većim uživanjem piti pored Morače, „kucajući se“ sa bogatim evroligašima, a pod Trebjesom ostaje bruka koju će teško oprati i bistra Zeta.

Zato, sugrađani, živjeli, uz „Nikšićko“, za blistaviju budućnost, jer, mnogo je sportskih klubova u Nikšiću, a jedna je Budućnost!