Prema riječima izvršnog direktora, Ratka Batakovića, današnji događaj jedan je u nizu u Tehnopolisu koji za cilj ima promovisanje preduzetništva i razvoja lokalne ekonomije, na bazi korišćenja lokalnih resursa.
„Ono što je suština i što nas danas najviše raduje jeste što imamo 15-ak izlagača sa njihovim primjerima dobre prakse. Osim izlagača, štandove u Tehnopolisu danas imaju i banke i mikrofinansijske institucije, dok će Investiciono-razvojni fond sa svojim predstavnicima danas u direktnoj komunikaciji svim zainteresovanima reći na koji način mogu da apliciraju i za koje projekte mogu dobiti sredstva, odnosno koje su to ideje koje se podržavaju. Tu su i predstavnici Opštine i Sektora za preduzetništvo i naši stanari koji se bave marketingom“, kazao je Bataković ističući da su u Tehnopolisu svoju ulogu ozbiljno shvatili, te da se trude da svakodnevnim aktivnostima pokažu da je veoma važno uzeti sudbinu u svoje ruke i koristiti lokalne resurse i ono što imate.
Osim lokalnih nosilaca ideja, učestvovali su i gosti iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Tako je danas svoje put od ideje do realizacije predstavila i Marija Ognjenović iz Beograda čija firma se bavi proizvodnjom jestivih gljiva.
„Ekofungi je firma koja se bavi proizvodnjom šampinjona i bukovače na jedan malo drugačiji i inovativan način. Mi proizvodimo bukovaču na toz od kafe, učimo ljude kako da proizvode bukovaču, proizvodimo bukovaču na odrezanim grančicama od voća i ostalog drveća, bavimo se proizvodnjom šampinjona zlatnih i bijelih. Jedini imamo organski sertifikat za proizvodnju šampinjona i nosioci smo dva projekta iz našeg inovacionog fonda Srbije - Fonda za inovacionu delatnost“, kazala je ona dodajući da je njihova filozofija da u u prirodi ne postoji otpad i da su gljive jedini organizmi koji mogu otpad da pretvore u visoko kvalitetnu hranu, pa je tako naglasila da toz od kafe nije otpad već sirovina, input za proizvodnju visokokvalitetne hrane bukovače, kao i slama koja ne mora da se spaljuje već je takođe takođe supstrat za proizvodnju bukovače.
Naša sugrađanka Rajka Milatović bavi se tkanjem i ovo joj je prvi put da učestvuje na ovakvom sajmu.
„Tkanje je jedan stari zanat koji gotovo da izumire. Bavim se pomalo i pletenjem kapica i šeširića, ali osnovno je tkanje, koje radim od prirodnih materijala. Nijesam privržena nekakvoj tradiciji, ali moji proizvodi podsjećaju na spoj modernog i tradicionalnog. To što radim jeste namjensko i može da se nosi svakodnevno“, kazala je Rajka u čijoj ponudi se može naći sve od pončoa, kapica, futrola za naočare, kapa, šalova, prsluka, ogrtača... Ovim poslom se bavi zadnjih pet godina i za svoje tkanje kaže da ima jednu drugačiju svrhu i cilj, te da osim ljubavi koje ulaže u njega ima jednu humanu misiju odnosno misiju darivanja.
„Sve moje tkanje i sve što se proda od tkanja osim za materijal ide u humanitarne svrhe“, dodala je ona.
A Tamara Butorović, koja sarađuje sa sestrom, poznata je velikom broju naših sugrađana, koji se često odluče da kod nje kupe unikatni nakit pravljen od žice.
„Možda nekog i inspiriše moj rad da počne nešto slično da stvara u svojoj sferi interesovanja. Radim ovaj nakit sa ljubavlju već četiri godine i svakog dana je sve više i više izražena ta ljubav i strast prema baš ovoj vrsti, ja bih rekla umjetnosti. On je lak za nošenje i idealan je poklon za nekog, zato što je unikat. Unikatom ga ne čini samo način izrade već i materijali koji nijesu uočljivi na ovim prostorima“, istakla je ova takentovana Nikšićanka dodajući da su joj ovakvi događaji u velikom doprinijeli boljoj prodaji i samopouzdanju, ali čak i sticanju prijatelja.
Pored njih, svoje ideje predstavili su: Marko Marić - Agroturizam "Marića gaj", Bosna i Hercegovina, Dragica Mirjačić - Proizvodnja sokova i likera od drenjina, Zorica Zečević - Proizvodnja kora za pitu, Ratko Bataković - Proizvodnja domaćih jaja, Vanja Zorić Šundić - Proizvodnja kolača, Rašo Miljanić - Organska proizvodnja sira, Đorđe Bulajić - Organska proizvodnja povrća, Slavica Tadić - Izrada tepiha "Virjanka", Javorka Batrićević - Proizvodnja sokova, likera i sira, Vanja Tomanović - Atelje "Egziperi", Marija Popović - Izrada suvenira, Dejan Zejak - Proizvodnja malina u plasteniku i Vladimir Đaković - Proizvodnja domaćeg sapuna i trajnog keksa.
