Porodični biznisi predstavljeni u Tehnopolisu

naslovna_tehno1
Marija Vujović
  • Autor onogost.me
  • 15.06.2017. u 09:46

Petnaestak nosilaca porodičnih biznisa danas je prezentovalo svoje priče u IPC Tehnopolis na Sajmu ideja za porodične i lokalne biznise.

Prema riječima izvršnog direktora, Ratka Batakovića, današnji događaj jedan je u nizu u Tehnopolisu koji za cilj ima promovisanje preduzetništva i razvoja lokalne ekonomije, na bazi korišćenja lokalnih resursa.

„Ono što je suština i što nas danas najviše raduje jeste što imamo 15-ak izlagača sa njihovim primjerima dobre prakse. Osim izlagača, štandove u Tehnopolisu danas imaju i banke i mikrofinansijske institucije, dok će Investiciono-razvojni fond sa svojim predstavnicima danas u direktnoj komunikaciji svim zainteresovanima reći na koji način mogu da apliciraju i za koje projekte mogu dobiti sredstva, odnosno koje su to ideje koje se podržavaju. Tu su i predstavnici Opštine i Sektora za preduzetništvo i naši stanari koji se bave marketingom“, kazao je Bataković ističući da su u Tehnopolisu svoju ulogu ozbiljno shvatili, te da se trude da svakodnevnim aktivnostima pokažu da je veoma važno uzeti sudbinu u svoje ruke i koristiti lokalne resurse i ono što imate.

Osim lokalnih nosilaca ideja, učestvovali su i gosti iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Tako je danas svoje put od ideje do realizacije predstavila i Marija Ognjenović iz Beograda čija firma se bavi proizvodnjom jestivih gljiva.

„Ekofungi je firma koja se bavi proizvodnjom šampinjona i bukovače na jedan malo drugačiji i inovativan način. Mi proizvodimo bukovaču na toz od kafe, učimo ljude kako da proizvode bukovaču, proizvodimo bukovaču na odrezanim grančicama od voća i ostalog drveća, bavimo se proizvodnjom šampinjona zlatnih i bijelih. Jedini imamo organski sertifikat za proizvodnju šampinjona i nosioci smo dva projekta iz našeg inovacionog fonda Srbije – Fonda za inovacionu delatnost“, kazala je ona dodajući da je njihova filozofija da u u prirodi ne postoji otpad i da su gljive jedini organizmi koji mogu otpad da pretvore u visoko kvalitetnu hranu, pa je tako naglasila da toz od kafe nije otpad već sirovina, input za proizvodnju visokokvalitetne hrane bukovače, kao i slama koja ne mora da se spaljuje već je takođe takođe supstrat za proizvodnju bukovače.

Naša sugrađanka Rajka Milatović bavi se tkanjem i ovo joj je prvi put da učestvuje na ovakvom sajmu.

„Tkanje je jedan stari zanat koji gotovo da izumire. Bavim se pomalo i pletenjem kapica i šeširića, ali osnovno je tkanje, koje radim od prirodnih materijala. Nijesam privržena nekakvoj tradiciji, ali moji proizvodi podsjećaju na spoj modernog i tradicionalnog. To što radim jeste namjensko i može da se nosi svakodnevno“, kazala je Rajka u čijoj ponudi se može naći sve od pončoa, kapica, futrola za naočare, kapa, šalova, prsluka, ogrtača… Ovim poslom se bavi zadnjih pet godina i za svoje tkanje kaže da ima jednu drugačiju svrhu i cilj, te da osim ljubavi koje ulaže u njega ima jednu humanu misiju odnosno misiju darivanja.

„Sve moje tkanje i sve što se proda od tkanja osim za materijal ide u humanitarne svrhe“, dodala je ona.

A Tamara Butorović, koja sarađuje sa sestrom, poznata je velikom broju naših sugrađana, koji se često odluče da kod nje kupe unikatni nakit pravljen od žice.

„Možda nekog i inspiriše moj rad da počne nešto slično da stvara u svojoj sferi interesovanja. Radim ovaj nakit sa ljubavlju već četiri godine i svakog dana je sve više i više izražena ta ljubav i strast prema baš ovoj vrsti, ja bih rekla umjetnosti. On je lak za nošenje i idealan je poklon za nekog, zato što je unikat. Unikatom ga ne čini samo način izrade već i materijali koji nijesu uočljivi na ovim prostorima“, istakla je ova takentovana Nikšićanka dodajući da su joj ovakvi događaji u velikom doprinijeli boljoj prodaji i samopouzdanju, ali čak i sticanju prijatelja.

Pored njih, svoje ideje predstavili su: Marko Marić – Agroturizam “Marića gaj”, Bosna i Hercegovina, Dragica Mirjačić – Proizvodnja sokova i likera od drenjina, Zorica Zečević – Proizvodnja kora za pitu, Ratko Bataković – Proizvodnja domaćih jaja, Vanja Zorić Šundić – Proizvodnja kolača, Rašo Miljanić – Organska proizvodnja sira, Đorđe Bulajić – Organska proizvodnja povrća, Slavica Tadić – Izrada tepiha “Virjanka”, Javorka Batrićević – Proizvodnja sokova, likera i sira, Vanja Tomanović – Atelje “Egziperi”, Marija Popović – Izrada suvenira, Dejan Zejak – Proizvodnja malina u plasteniku i Vladimir Đaković – Proizvodnja domaćeg sapuna i trajnog keksa.

,,Pričajmo iskreno, bez uvreda, laži i spinovanja.”​

Ovaj razgovor se vodi prema Onogoštovim pravilima. Molimo, pročitajte pravila prije ulaska u diskusiju.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Povezani članci

Uprava prihoda i carina je od 1. januara do 30. novembra 2022. godine ostvarila bruto naplatu prihoda u iznosu od 1.908,9 miliona eura, što je za 170 miliona eura ili 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 120 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na 2019. godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda u navedenom periodu za 163 miliona eura ili 9 odsto.
Radnici Željezare su odlučili da sjutra idu za Podgoricu ispred zgrade Vlade i zatražiće prijem kod predsjednika Vlade, saopštio je predsjednik sindikata Ivan Vujović.