Nikšić Vrijeme
0.8°C Malo oblačno

“Novinarstvo donosi rezultat - utiče na vašu zajednicu ili društvo na najprogresivniji način”

Promet na berzi manji 30 odsto

pixabay.com
  • Autor onogost.me
  • 17.02.2024. u 20:04
Neznatan rast indeksa i pad prometa obilježili su sedmicu na Montenegroberzi, u kojoj su predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) saopštili da bi crnogorska ekonomija ove godine trebalo umjereno da poraste.

Pokazatelj vrijednosti 10 najboljih kompanija (MNSE10) ojačao je 0,4 odsto na 1.045,72 poena, a MONEX 0,3 odsto na 15.448,71 bod.

Promet je iznosio 135,84 hiljade eura i bio je 30 odsto manji nego prošle sedmice.

Rasle su akcije Crnogorskog Telekoma 0,6 odsto na 1,81 eura, dok sudionice Jugopetrola neznatno oslabile na 12 eura. Dionice preduzeća Imako Bijelo Polje i Crnogorskog elektroprenosnog sistema ostale su nepromijenjene na 1,71 eura, odnosno 1,34 eura.

Trgovano je i akcijama Profit App Internationala, Poslovno logističkog centra Morača i Ulcinjske rivijere, koje su na kraju radne sedmice koštale 12 eura, odnosno 4,5 eura i četiri eura.

Predstavnici MMF-a su u ponedjeljak saopštili da bi rast crnogorske ekonomije u ovoj godini trebalo da bude na umjerenom nivou, nakon snažnog prošlogodišnjeg učinka, dok će kretanje inflacije zavisiti od međunarodnog okruženja.

Šef misije MMF-a za Crnu Goru, Šrikant Seshadri, kazao je da je u prošloj godini crnogorska ekonomija imala snažan rast od šest odsto, a da se očekuje da u ovoj godini on iznosi 3,7 odsto.

“Inflatorni pritisci će nastaviti da se smanjuju, dok će dobro upravljanje kapitalnom potrošnjom pomoći rast na srednji rok”, rekao je Seshadri na konferenciji za novinare.

Inflacija se, prema projekcijama MMF-a, spustila sa navjišeg nivoa od 17,2 odsto iz 2022, na 4,3 u decembru prošle godine, pa je time došlo do značajnog smanjenja razlike u odnosu na inflaciju eurozone. Da li će se taj trend nastaviti, kako su naveli, zavisi od međunarodnog okruženja za cijene berzanskih roba i od domaćih pritisaka na zarade.

Vlada je krajem sedmice usvojila Informaciju o namjeri pripajanja preduzeća Održavanje željezničkih voznih sredstava (OŽVS) kompaniji Željeznički prevoz (ŽPCG).

“Vlada je dala saglasnost na korišćenje tekuće budžetske rezerve, do iznosa od najviše 1,7 milona EUR, za uvećanje državnog kapitala u kompanijama sa propratnim troškovima eventualnog angažmana finansijskog konsultanta i drugih troškova vezanih za sprovođenje te transakcije”, saopšteno je nakon sjednice.

Prethodno je ministar saobraćaja i pomorstva, Filip Radulović, najavio smjenu borda direktora ŽPCG i dodao da će novi preispitati odgovornost izvršne direktorice.

“Zakazaću vanrednu sjednicu Skupštine akcionara i predstavnici državnog kapitala biće razriješeni. Ja bih čak razriješio i predstavnike manjinskog kapitala, ali nemam tu zakonsku mogućnost. Kad dođe novi bord direktora, oni će preispitati odgovornost izvršne direktorice”, rekao je Radulović.

Državna revizorska institucija (DRI) ove sedmice je dala negativna mišljenja na reviziju godišnjih finansijskih izvještaja Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) za 2022, kao i na reviziju pravilnosti poslovanja. Nepravilnosti su utvrđene u oblasti evidencije imovine, odloženih poreskih obaveza, zapošljavanja i javnih nabavki.

PRATITE NAS NA

Izvor: rtcg.me

    ,,Pričajmo iskreno, bez uvreda, laži i spinovanja.”​

    Ovaj razgovor se vodi prema Onogoštovim pravilima. Molimo, pročitajte pravila prije ulaska u diskusiju.

    Ostavi komentar

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

    Povezani članci

    Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) je u prošloj godini ostvario rekordan profit od 35,7 miliona eura, saopštio je predsjednik Odbora direktora te kompanije, Aleksandar Mijušković, i dodao da je poslovni put od 2021. obilježen istorijskim rezultatima.
    Ministar saobraćaja i pomorstva Filip Radulović kazao je u emisiji "Link" na Radiju Crne Gore da je dosadašnje isporučivanje rezultata u resoru kojim rukovodi rezultat posvećenosti i drugačijeg pristupa poslu. Razvoj saobraćajne infrastrukture jedan je od prioriteta, a izvođačima radova poručuje da će svako kršenje ugovora sa državom i probijanje rokova rezultirati raskidom ugovora.