Akvaponijska proizvodnja povrća i u Nikšiću

26732846_10210752393021586_1746479685_o
onogost.me
  • Autor onogost.me
  • 07.01.2018. u 11:09

Da bi ujzgajali kvalitetno povrće više vam nijesu potrebni ni hektari, ni zemlja, ni pogodni vremenski uslovi. Parče livade da se postavi plastenik, malo vode, ribe i dobićete akvaponijsku proizvodnju povrća.

U svijetu trend kod nas tek u povoju. Ribe hrane i biljke i obratno,  to je akvaponijska prozvdnja povrća. Pionirske korake u ovom pravcu u Crnoj Gori pravi eparhija Budimljansko – nikšićka. Trenutno u plasteniku koji se nalazi na uluzau u grad, u naselju Mušovina, uspijevaju luk i zelena salata.

„Riblji otpad koji se rastvara u vodi pretvara se u hranu za biljke, biljke iskorišćavaju tu hranu i vraćaju biljkama čistu vodusa kiseonikom, pošto korijenje ispušta kiseonik i čitav sistem je recirkulatoran“, objašnjava đakon Konstantin Dojić.

U odnosnu na standardnu prizvodnju povrća prednsoti su brojne, dodaje on.

„Recimo za salatu vi možete da sadite 12 žetvi godišnje, dok u običnom plasteniku možete tri. Prednost je što je rad 40 odsto manji, što imate ogomnu uštedu vode i što uz biljke uzgajate i ribu“, jasan je Dojić dodajući da su izuzetno mali troškovi struje i hrane za ribu u odnosu na prinos koji se ostavruje.

Takođe, za razliku od klasičnog navodnjavanja zemlje, gdje se troše velike velike količine vode i đubrivo spira u zemlju, ovdje je i to regulisano.

„ Kada đubrivo sperete vodom ono ide u zemlju i zagađuje podzemne vode. Ovdje kad smo počinjali ovo da radimo iz nadležnih institucija su nas pitali đe ćemo da uzimamo vodu. Rekli smo uzećemo za početak to što nam treba sa vodovoda i završili smo priču. Jedina voda koja se gubi je isparavanjem ili transpiracijom biljaka“, ističe Dojić

Akvaponisjki plastenik zapravo je rezultat IPA projekta kroz koji su zapošljne i tri osobe sa invaliditetom. Dragutn Joković priznaje da uživa u svojersnom eksperimnetu kada je ovakav vid proizvodnje povrća u pitanju.

„Evo četiri su mjeseca otkad sam tu. Zanči  srećemo se sa nečim što se prvi put radi u Crnoj Gori, tako da je baš zanimljivo i fino je. Održavamo sistem, hranimo ribe, sadimo i presađujemo biljke, tri su smjene tako da je sve pokriveno“, objašnjava Dragutin.

Salata, luk, paradajz, paprika, praktično sve može kroz akvaponiju da se proizvede kaže dojić. Projekat je koštao oko 90.000 eura, a ideja je da se povrće iz ovog plastenika usmejri za potrebe Narodnih kuhinja.  

,,Pričajmo iskreno, bez uvreda, laži i spinovanja.”​

Ovaj razgovor se vodi prema Onogoštovim pravilima. Molimo, pročitajte pravila prije ulaska u diskusiju.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Povezani članci

Povodom 25. novembra Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama - kojim je juče počelo obilježavanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, Centar za građansko obrazovanje poziva nadležne institucije da odlučno adresiraju sve oblike nasilja nad ženama i štite fizički i psihički integriteta žena.