Kolumna: Samo još jedan krug

niksic66666
dronestudio.me, privatna arhiva
  • Autor onogost.me
  • 04.09.2016. u 06:11

Kako li je divan život mornara, bude se sa pogledom na beskonačnost morskog plavetnika i samo su jedna tačka na horizontu, razmišljam dok čekam da krene autobus za Nikšić. 

Drugom najvećem gradu u jednoj od republika zajedničke države koju ne pamtim, rado se vraćam. “Ovdje su sva moja blaga, dobri i poznati ljudi“, stihovi su jedne od pesama o gradu piva i čelika, smeštenog podno Trebjese. Miran, a pun života, strpljivo dočekuje putnike namernike. Ovaj grad će vam osvojiti srce čim kročite na korzo i nikad vam neće biti dosta.

“Samo još jedan krug“, govorićete iako vas noge bole od umora, a mišići se zatežu pri svakom koraku. Nikšić i ja smo se zaljubili na prvi pogled, prvu šetnju i prvi vreo čaj popijen u Zahumlju jednog hladnog januarskog jutra. Od tada mu se vraćam, a on me dočekuje raširenih ruku u bilo koje doba dana i godine. Klupe pod krošnjama na šetalištu Vita Nikolića, jednog od najpoznatijih Nikšićana, uveče su mesto susreta i polazna tačka za duge šetnje bez cilja. Nikšić tone u san dok mesečina obasjava hram Svetog Vasilija Ostroškog ili samo “manastir“ kako ovde imaju običaj da kažu. Do dugo u noć se čuje muzika iz parka ili lokala koji su u ulicama od kružnog toka do poslednjeg mesta puni mladih i nasmejanih ljudi. Brige nisu na repertoaru večeras, samo laki tonovi koji klize uz hladno, točeno tamno pivo. Železnička stanica i zvuk teretnih vagona koji se spremaju na počinak, jedino su lepši ujutru, sa prvim zracima sunca kada spoznate sve boje. Nikšić je najlepši pospan, oko šest sati, kada svetlost proviruje kroz roletne, ali stidljivo, kao da će odustati svakog trena. Buđenje u najdražem gradu, među ljudima kojima ne znate imena, ali kao da ih poznajete čitavog svog života i čija prisnost vas vuče, kao za rukav da dođete ponovo, čini da se osećate kao kod kuće. Kao da vam pripada svaka ulica ovog grada kome i sami pripadate i ne trudite se da bilo kome objasnite šta vas je vezalo za ovaj kružni tok, trg posvećen Slobodi – vašoj ideji vodilji. Jednostavno znate da vam je mesto tu i da ćete se uvek vraćati do Krupca, jezera pored kojeg možete da ćutite i imaćete osećaj da vas razume, svaku neizgovorenu reč i tišinu dok ulazite u prohladnu vodu.

Marija Božić, Kompletnu reportažu možete pročitati na nedeljnik.rs

,,Pričajmo iskreno, bez uvreda, laži i spinovanja.”​

Ovaj razgovor se vodi prema Onogoštovim pravilima. Molimo, pročitajte pravila prije ulaska u diskusiju.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Povezani članci

Fond za zdravstveno osiguranje tokom prošle godine izdvojio je oko šest miliona eura za bolovanja, dok je izgubljeno oko million radnih dana. To su za CdM kazali iz Fonda za zdravstveno osiguranje. Najduže bolovanje, prema podacima iz informacionog sistema Fonda otpočelo je februara 2015. godine, koje sa manjim prekidima traje i dalje.
U gradskoj kapeli u Plužinama odnedavno se ne služi piće prilikom odavanja pošte preminulom. To je preporuka koju je donijela Skupština tog grada. Običaji na sahranama se mijenjaju vremenom, ali ono što zabrinjava je da se u pivskom kraju mnogo više umire nego rađa.