Bibliotekar preporučuje – “Jelena, žena koje nema”

Da li je Jelena baš plod mašte? Da li je ona imaginarna? Ivo Andrić je 30 godina volio i čekao jednu ženu, 30 godina nije mogla biti njegova – pa je zato nema. No, on je strpljivo čekao.

“Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da je ne prestanem iščekivati.”

Odlomak

“Jer radost zbog njenog sve osetnijeg prisustva, zbog toga što ona postoji takva kakva jest, i što je meni dano da je gledam i imam pored sebe, tolika je i tako strahovito brzo raste, da plavi i briše naše likove, predele i daljine oko nas, preliva se preko oštre crte na kraju vidika i daždi negde po svima svetovima. A veliko čudo te radosti i jeste u tome što svakog trena mogu da zaustavim tu plimu sreće i da je vratim i ograničim na naša dva tela i na uski prostor kupea u kojem se vozimo. A već nekoliko sekundi posle toga, poplava sreće počinje ponovo, i u njoj iščezavamo nas dvoje, i kupe, i vaskoliki beli svet sa nama.”