Dugovi EPCG kod Prve banke na stolu tužioca

U prvoj prijavi ASP, kako navode, dostavlja ugovor o subordinisanom dugu iz marta 2010. (sa aneksima iz kasnijih godina i odlukama), kojim EPCG svoj depozit od 10 miliona, koji je držala u Prvoj banci, na zahtjev te banke, a kako bi ona dostigla koeficijent solventnosti i mogla da posluje, plasira kao suboordinisani dug, uz godišnju kamatnu stopu od 10 odsto i rok vraćanja pet godina, prenosi Portal RTCG.

"Samo godinu kasnije tri miliona kredita pretočeno je u akcije Prve banke, koje su kupljene po nominalnoj vrijednosti i neposredno prije isticanja roka tada važeće emisije akcija Prve banke. Kada se uporede sa tadašnjom znatno nižom tržišnom cijenom akcija, proizilazi da ih je EPCG na svoju štetu pretplatila za oko 1,3 miliona“, navode u ASP.

Kako navode u ASP, osnovana je sumnja da je tadašnji menadžment EPCG raspolagao kompletnim informacijama o emisiji akcija Prve banke i da ta emisija nije bila dovoljno uspješna, pa je odluka o dokapitalizaciji donijeta ekspresno.

„Jedan član Odbora direktora glasao je mailom iz inostranstva, a advokat Nikola Martinović, koji je takođe bio član Odbora direktora, je bio u konfliktu interesa, jer je saopštio da je lično trgovao akcije te banke i tražio je odobrenje da može da glasa. U narednim godinama, a na svake dvije, zaključivani su aneksi ugovora, dug je smanjen na šest miliona, ali i kamata na 7,5 odsto, pa 7,25 odsto, pa 6,28 odsto. Poslednji, šesti aneks je zaključen marta 2021. godine i rok za vraćanje duga je pomjeren do 2026. godine. Po osnovu smanjenja kamate energetska kompanija pretrpjela je dodatnu milionsku štetu“, navodi ASP.

Kako kažu, smanjenje kamata tražila je Prva banka, pod obrazloženjem da će tako smanjiti troškove svog poslovanja, a takođe je tražila da joj EPCG produžava rok dospjelosti kako bi ispunila uslov adekvatnosti kapitala, jer se svake godine iznos subordinisanog duga umanjuje za 20 odsto, zbog čega je potrebno da se kredit produžava, a da bi banka ispunila uslov koeficijenta solventnosti.

ASP ukazuje da, iako je ugovor o subordinisanom dugu zaključen 2010. godine, nije nastupila zastarjelost krivičnog gonjenja, jer je poslednji aneks, kao sastavni dio ugovora zaključen prije tri godine, dok i dalje traju posledice štetno preduzetih radnji, koje nijesu bile u skladu sa standardom dobrog privrednog poslovanja.

U drugoj krivičnoj prijavi ASP iznosi sumnju da je u periodu 2018. do 2020. godina poslovodstvo EPCG dio ugovora o kratkoročnim novčanim depozitima ugovaralo direktno u korist Prve banke i po tom osnovu je nastupila šteta od oko 250 hiljada za državnu kompaniju.

Uz drugu krivičnu prijavu kao dokaze ASP dostavlja ugovore o oročenim depozitima između EPCG i Prve banke, a koji su u njenom posjedu.

ASP, kako navode, takođe predlaže da tužilaštvo preduzme i druge radnje iz svoje nadležnosti u cilju prikupljanja dodatnih dokaza i iskaza, kao i neophodnih vještačenja, a imajući u vidu da taj organ gonjenja raspolaže svim potrebnim mehanizmima za provođenje istraga, te se nada da postoji odgovarajuća volja da se to i učini i potvrde osnovanosti dostavljenih sumnji.