Stefanovski: Svaki instrument je lijek za dušu

Stefanovski peti put u Nikšiću, kako kaže „ima laku nogu“ i uvijek se vraća na nikšićku gitarsku scenu, jer ona ne samo što obiluje kvalitetom, već su tu u pitanju i dugogodišnja prijateljstva. A za njega, naravoučenije ovog festivala je afirmacija gitare, bez obzira na nivoe profesionalnosti ili genijalnosti.

“Da se mladi stimulišu, da se dohvate instrumenta i da vježbaju i sviraju, da li amaterski, profesionalno, poluprofesionalno, genijalno ili iz hobija, to je već stvar izbora. Ovo je festival ne samo gitare, nego i kulture”, kazao je Vlatko Stefanovski.

„Mother tongue“

On je najavio da uskoro izlazi njegova nova ploča, novi CD.

“Sa velikim zadovoljstvom sam ga uradio u svom studiju, za tri, četiri aprilska i majska dana. Vrlo brzo sam istovario iz rukava ono što spremam godinama. Godinama sviram ovakve solističke koncerte i godinama polako šmirglam tu stvar, dok ne zaokružim. Mislim da će rezultat biti izvanredan, jer malo ima takvih projekata. Ovo je jedna intimna minijaturna muzika koja je puna emocija i puna dobrih vibracija”, ističe Stefanovski.

Dodaje da je nagrada za životno djelo koju će primiti 11. oktobra u Makedoniji, obično znak da je taj pojedinac zapravo završio sa stvaranjem, ali on se nada da je pred njim još puno autorskih izazova. Kako kaže, bitno je da se država sjetila njegovog značaja i truda. Takođe, ovaj proslavljeni muzičar osvrnuo se na muzičke početke svog sina Jana.

“Moj sin Jan Stefanovski je svirao u Tivtu, kao gost Dragoljubu Đuričiću i njegovom bendu. Nakon toga smo imali pet-šest koncerata i mali je svirao sa mojim triom. Svirao je „Kao kakao“ i „Uči me majko, karaj me“. Vrlo kompetentno. On je gimnazijalac, sad su mu vrući hobi bubnjevi, volio bih da ide dalje i napreduje na instrumentu. Bubnjevi su u isto vrijeme i fizička, emocionalna, spiritualna, mentalna rehabilitacija. Preživio je tešku saobraćajnu nesreću prije godinu. Svaki instrument je lijek za ljudsku dušu”, zaključio je Stefanovski.

Balkan

Vasko Atanasovski, saksofonista, između opusa Fejgusa Mustafova i Jana Garbareka, prvi put je u Crnoj Gori, u Nikšiću. Dopada mu se publika, povratna reakcija. Kako navodi, postojali su periodi kada je više svirao po Zapadnoj Evropi, nego na Balkanu.

“Svirao sam po Švajcarskoj, Austriji, Holandiji. Onda su došle neke duge turneje Kina, Argentina, Indija. Poslednjih godina mogu reći da me ovaj naš Balkan, eks-Ju prostor nekako hvata, i tu mnogo sviram. Sad je došao i red na Crnu Goru (smijeh)”, govori Atanasovski. Najviše mu leži koncentriranje, da je na bini i nastupa uživo. Za balans da ne bi putovao stalno, raspisuje note, radi muziku za teatre, lutkarske predstave, orkestre, horove.

Makedonsko devojče

Veoma zanimljiva priča vezana je za pjesmu „Makedonsko devojče“. Radi se o Neveni, ćerki naše poznate pjevačice Violete Tomovske. Kada se ta Nevena rodila, na proslavu su otišla tri fenomenalna muzičara: Koča Petrovski, Kirli Mančevski i Jonče Hristovski. Tom prilikom je Jonče Hristovski odnio poklon, u vidu pjesme, a pjesma se zove „Makedonsko devojče“.

“Javlja mi se prijatelj, još prošle godine, da napravimo najpompezniji aranžman za pjesmu Makedonsko devojče, zato što je htio ženi da čestita 50. rođendan. Zvao sam Vaska, jer znam da on piše za velike orkestre. Odsvirao sam jedan solo na toj pjesmi, i pridružio se velikom poklonu koji je Nevena dobila za 50. rođendan”, ispričao je Vlatko Stefanovski.

   CdM